latinica | ћирилица | english
Poslednja izmena: 30/08/2015
   


Prijava i registracija



Registrujte se da bi ste imali mogućnost pristupa elektronskim izdanjima SMEITS-a


Program SMEITS-a

Skupština SMEITS-a

24. marta 2017. godine držana je 29. Skupština SMEITS-a. Usvojen je Izveštaj o radu  SMEITS-a za 2016. i plan rada za 2017. godinu. 

Medalja "Branislav Đaković" dodeljena je
prof. dr Miroslavu Stanojeviću, dipl. maš. inž.


Evropski lideri usvajaju „fleksibilnije" klimatske ciljeve za 2030.

Evropski lideri su se oktobra 2014. obavezali da do 2030. smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 40%, uz povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora za najmanje 27%.

Evropa

Francuski predsednik, Fransoa Holand, rekao je da će taj dogovor velikim zagađivačima, kao što su Kina i SAD, poslati jasnu poruku pre ovogodišnjeg sastanka UN u Parizu na temu uspostavljanja globalnog ograničenja emisije ovih štetnih gasova. Konačnom tekstu dodat je i „fleksibilan član" koji Savetu Evrope dozvoljava da se vrati na ciljeve posle samita UN koji se održava decembra 2015.

Holand je novinarima rekao da taj član ne zavisi od dogovora iz Pariza, već da Savet Evrope u svakom trenutku može da menja ciljeve. Predsednik Francuske, domaćin ovih pregovora, rekao je da je dogovor konačan i da je morao biti postignut pre ovogodišnjeg samita u Parizu.

Labaviji ciljevi za energetsku efikasnost i obnovljive izvore 

Zaključak samita je da su ciljevi za energetsku efikasnost i obnovljive izvore postali labaviji. Evropska komisija je ranije pozivala na 30%, što je u celoj Evropi smanjeno na 27%. Taj evropski cilj nije obavezujući na nacionalnom nivou i biće revidiran 2020. imajući u vidu prethodni cilj od 30%.
Postavljeni cilj od 27% za obnovljive izvore obavezan je u celoj EU, ali posle protivljenja više zemalja, kao što je Velika Britanija, neće biti obavezan na nacionalnom nivou. Sva tri cilja se porede sa nivoima iz 1990.

Nemački kancelar, Angela Merkel, istakla je da će ovaj dogovor o klimi Evropu učiniti važnim igračem na međunarodnoj sceni. Rekla je da je 27% za obnovljive izvore naročito važno za Nemačku i ostale zemlje članice koje žele i mogu da postignu taj cilj.

"Nemačka se neće namučiti. Naši nacionalni ciljevi su još stroži", rekla je Merkelova.
Ona je istakla da će pojedinačne države članice u zavisnosti od BND po glavi stanovnika moći da postignu do 40% smanjenja emisija, ali da će druge zemlje, sa nižim ciljevima, morati da učine više na drugim područijma.

Emisije ugljenika bez kvota u siromašnijim zemljama postojaće i posle 2020. radi izbegavanja konkurencije zemalja u kojima ne važe evropski zakoni o klimi.

Ovaj sporazum su grupe kao što je Grinpis ili Okfam okarakterisale kao previše slab. "Šokantno je da su poslovni lideri postavilil mnogo ambicioznije ciljeve od onih koji su usvojili evropski lideri", kažu u Oxfamu.

Poljski premijer, Eva Kopač, rekla je da ovaj dogovor njenu zemlju neće koštati. Poljska je zemlja sa najčešće osporavanim ambicioznim klimatskim ciljevima jer se plaši za svoje rezerve uglja.
"Rekla sam da se sa ovog samite neću vratiti sa novim finansijskim opterećenjem, i stvarno je tako", rekla je Kopačeva novinarima.

Povezanost

Postignut je dogovor i o većoj povezanosti među tržištima energije u Evropi. Povezanost je važan deo evropskih planova za energetsku uniju, čiji je jedan od ciljeva smanjivanje zavisnosti nekih članica od ruskog gasa. Merkelova je rekla da EU snabdeva Ukrajinu gasom, ali da će prestati čim to ugrozi Uniju.
Španija i Portugalija su pod pritiskom da prihvate obaveze zemalja članica i da 15% nacionalnih kapaciteta stave na raspolaganje ostalim evropskim nacijama. Dugo su se bunile da im je branjeno da viškove energije prodaju Francuskoj, koju optužuju da čuva svoje nuklearke.

Umesto toga, evropski lideri su obnovili svoje obaveze iz 2002. za povećanje trgovine električnom energijom od 10% do 2020, uz obavezu da se nakon toga taj procenat poveća na 15%. Ovaj dogovor se jasno odnosi na tzv. „energetska ostrva" - Španiju, Portugaliju i države Baltika. One bi trebalo da imaju najviši prioritet.

Evropski lideri su se složili da Malta, Kipar i Grčka zaslužuju posebnu pažnju.

Energetska bezbednost

U vezi sa energetskom bezbednošću u kontekstu Ukrajinske krize, evropski lideri su podržali dalje aktivnosti na smanjenju zavisnosti EU i povećanje svoje energetske sigurnosti i za struju i za gas.
Bez ulaženja u detalje, evropski lideri su se složili da započnu kritične projekte od zajedničkog interesa u sektoru gasa, kao što je Koridor sever-jug, Južni tok, kao i promocija novog gasnog čvorišta u južnoj Evropi. Bilo je reči i o ključnim infrastrukturnim projektima za povećanje energetske sigurnosti Finske i Baltičkih republika. Istaknuto je da su ove zemlje najranjivije u slučaju potpunog prekida dotoka ruskog gasa.

Formirana je posebna Komisija sa zadatkom da ubrza povezivanje veza između zemalja članica. Članice se „podstiču" da prijave informacije o svojim energetskim sporazumima sa „trećim zemljama", što podrazumeva Rusiju.


 

Obeležavanje

Propisi obeležavanja proizvoda u SAD, EU i Australiji

 

Obeležavanje proizvoda je važno kao i svaki drugi aspekt proizvoda. Bezbednosni standardi i direktive propisuju obeležavanje proizvoda u Evropi, SAD i Australiji. Carina može odbiti neobeležene proizvode, a oni mogu biti i opozvani.

To nije sve. Nije lako dobiti ispravne oznake od kineskih dobavljača. Vrlo mali broj ovih dobavljača svestan je kako oznaka treba da izgleda i koje informacije treba da sadrži kako bi bila po propisu. Ni to nije sve. U ovom tekstu pišemo o pravilima označavanja u SAD, EU i Australiji i šta treba da znate kada pravite oznake.

Kako oznaka treba da izgleda

Pre nego što kažemo nešto o evropskim zahtevima za označavanje proizvoda, prvo nešto o izgledu oznake. Kineski proizvođači prave proizvode u skladu sa specifikacijama kupca. Ako nešto izostavite, oni će popuniti umesto vas. Nikada ne očekujte da dobavljač napravi oznaku za vas. Velika većina njih ne zna propise označavanja u drugim zemljama. Sledi lista informacija koju morate dati snabdevaču. 

  • dizajn i tekst,
  • slovni lik,
  • posebna boja,
  • slike,
  • dimenzije,
  • gde se na proizvodu štampa ili kači,
  • materijal oznake.

Potvrda elektronskom poštom nije dovoljna. Pozovite se na ugovor i obezbedite overenu i pečatiranu fotokopiju oznake pre početka proizvodnje.

Propisi za označavanje u Evropskoj uniji

U Evropskoj uniji važe osnovna pravila označavanja proizvoda. Vaša je odgovornost da svaki proizvod koji je vaša kompanija uvezla bude označen u skladu sa važećim propisima. Veliki problem je u tome što u EU važi mnogo propisa. Trenutno važe posebne oznake i zahtevi za sledeće proizvode: 

  • tekstil,
  • kozmetiku,
  • opasne materije,
  • električnu i elektronsku opremu,
  • kućne aparate,
  • obuću,
  • automobilske gume,
  • drvenu ambalažu,
  • igračke.

Svi proizvodi uvezeni u Evropsku uniju moraju biti sertifikovani. I direktive o sertifikaciji zahtevaju posebne oznake.

Detaljnije...

 

undefined

Generalni pokrovitelj  
48. kongresa o KGH 


undefined


Pokrovitelj izložbe u okviru
48. kongresa o KGH