latinica | ћирилица | english
Poslednja izmena: 25/09/2017
   


Prijava i registracija



Registrujte se da bi ste imali mogućnost pristupa elektronskim izdanjima SMEITS-a


Program SMEITS-a

Skupština SMEITS-a

24. marta 2017. godine držana je 29. Skupština SMEITS-a. Usvojen je Izveštaj o radu  SMEITS-a za 2016. i plan rada za 2017. godinu. 

Medalja "Branislav Đaković" dodeljena je
prof. dr Miroslavu Stanojeviću, dipl. maš. inž.


undefined

Prof. dr Dimitrije Voronjec
(1936–2107)

Profesor dr Dimitrije Voronjec, redovni profesor MF u Beogradu, jedan od najcenjenijih profesora Beogradskog univerziteta, nazaslužniji za podizanje kvaliteta nastave, naučnoistraživačkog rada i saradnje nauke sa privredom na svetski nivo, preminuo je u nedelјu, 24. septembra u 82. godini života.

Profesor Voronjec će biti ispraćen u sredu, 27. septembra u 13.00 časova na beogradskom Novom groblju.

O profesoru Dimitriju K. Voronjecu

Humboltov stipendista, prof. Dimitrije Voronjec, bio je profesor i šef Katedre za termotehniku MF u Beogradu. Na osnovnim studijama predavao je Termodinamiku i Termohemijske i biohemijske procese i opremu, a na postidplomskim studijama Teromodinamiku složenih sistema i Termodinamičke metode ocene efikasnosti aparata i uređaja. Osim u Beogradu, predavao je i na Mašinskom fakultetu u Nišu, Kragujevcu, Kralјevu, Podgorici.

Od ukupno objavlјenih 17 udžbenika, knjiga i monografija za oblast procesne tehnike (od kojih je imala više izdanja u ediciji MF u Beogradu) posebno se izdvajaju: Tehnološke operacije, Hemijske reakcije i reaktori, Osnove procesne hemije i Problemi iz termodinamike višekomponentnih sistema i hemijske termodinamike.

Bio je mentor na više od 170 diplomskih radova, 26 magistarskih teza i 19 doktorskih disertacija (uz veliki broj članstava u komisijama za ocenu i odbranu), od kojih je veći broj iz šire oblasti procesne tehnike.

Kao autor i koautor objavio je u naučnim i stručnim časopisima ili prezentovao na naučnim i stručnim skupovima u zemlјi i inostranstvu više od 160 radova, uglavnom iz šire oblasti termodinamike, termotehnike i procesne tehnike. Bio je saradnik ili rukovodilac na više od 40 stručnih radova i projekata, kao i na 15 projekata finansiranih od strane ministarstava. Autor je velikog broja naučnih i tehničkih revizija i recenzija. Bio je član više naučnih i stručnih društava u zemlјi i inostranstvu, kao i većeg broja naučnih odbora raznih kongresa.

Najznačjniji naučni doprinosi D. Voronjeca vezani su za neke specifične oblasti teorijske i primenjene termodinamike, kao što su kombinovani prenos toplote i materije prilikom konvektivnog sušenja (sa većim brojem tehničkih rešenja), analogije prilikom strujanja, prenosa toplote i prenosa materije, problematika nekih oblasti termotehnike i termoenergetike sa aspekta uštede i racionalne potrošnje energije, kao i neki problemi termodinamike višekomponentnih sistema i hemijske termodinamike. 

Izvor: sajt Mašinskog fakulteta, Beograd 

• • •  

undefined

Stevan Šamšalović
(1940-2016)

Jedan od najodanijih prijatelјa i graditelјa SMEITS-a, pionira Društva za KGHi časopisa „Klimatizacija, grejanje, hlađenje", spiritus movens mnogih stručno-naučnih skupova i akcija u oblasti mašinstva tokom poslednjih pet decenija - naš dragi kolega Steva, preminuo je 4. septembra ove godine, ne uspevši da se izbori sa teškom bolešću.

Kao dugogodišnji predsednik i član UO SMEITS-a i član UO Društva za KGH od, stalni član organizacionih odbora kongresa i izložbi o KGH, urednik časopisa „KGH", pisac više knjiga iz oblasti KGH i autor desetina stručnih radova - a iznad svega posvećeni realizator ideja i planova kojima se naša organizacija etablirala kao autoritativan faktor u razvoju stručne i naučne misli u mašinstvu - magistar Stevan Šamšalović ostaje neprevaziđen u krugovima stručnjaka kojima je pripadao.

Stevan Šamšalović je rođen u Rumi 17. maja 1940. godine, a živeo u Beogradu, gde je završio gimnaziju i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1965. godine na predmetu Rashladna tehnika i potom magistrirao u oblasti tehnike hlađenja kojoj je posvetio ceo svoj radni vek.

Po diplomiranju zaposlio se u beogradskoj Fabrici rashladnih uređaja Jugostroj, u kojoj je počeo kao projektant, a od 1970 bio tehnički direktor ove veoma značajne fabrike. Godine 1978. prelazi u Industriju Goša za direktora Sektora razvoja. Dve godine kasnije izabran je za profesora na Višoj politehničkoj školi u Beogradu, a 1993. godine osniva firmu za proizvodnju i inženjering i postaje njen vlasnik i direktor.

Objavio je više knjiga u izdanju Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije. Bile su to knjige sa veoma aktuelnim sadržajem, kao npr., „Toplotna pumpa - tehnologija održive proizvodnje energije" (2009), „Rashladni uređaji i instalacije" (2012), kao i knjiga koju je izdala Viša politehnička škola u Beogradu - „Toplotne pumpe u primeni" (1987). U koautorstvu sa suprugom Draganom objavio je „Vodič kroz standarde i propise" 2007. godine, a 2010. godine knjigu uvek aktuelne problematike: „Tehnika i tehnologija u funkciji zaštite životne sredine".

Kao izvanredan projektant, posebno kada su u pitanju rashladne instalacije i primena hlađenja, kako u industriji, transportu i čuvanju namirnica, tako i u svakodnevnom životu, projektovao je vrlo veliki broj instalacija. Nјegovi projekti, „Tunel za smrzavanje sa CO2", „Tunel za hlađenje konditorskih proizvoda", sa projektima uređaja za hlađenje mleka, za sušenje drveta, odvlaživanje, kao i veliki projekat za montažne klimatizacione komore, samo su deo njegovih znalački osmišlјenih i urađenih inženjerskih ostvarenja.

Stevan Šamšalović se predstavio ne samo projektima u domenu hlađenja, već i kao odličan i autoritativan poznavalac i „tople strane" termotehnike: uradio je sistem grejanja i ventilacije za motel „Dunav" u Čelarevu, instalaciju za pogon „Prve Iskre" u Bariču, grejanje za fabriku kašastih sokova u mestu Blace. Ne treba izostaviti sistem klimatizacije šalterske sale Jugobanke u Beogradu, koji je rešen plafonskim konvektorima, ali sa dovođenjem primarnog vazduha preko podnih klima-konvektora.

Među projektima sistema klimatizacije su ispitna stanica za vagone kao i klimatizacija računskog centra, oba urađena za Fabriku Goša u Smederevskoj Palanci, zatim projekat za Fabriku lekova u Barajevu, Fabriku za preradu kože u Peći, kao i niz projekata rađenih za Skoplјe, Novi Beograd, Krivu Palanku, Podgoricu, ili za mlekare u Gornjem Milanovcu, Kralјevu, Beogradu, Petrovcu, Trebinju.

U spisku Stevinih projekata je i veliki broj onih rađenih u cilјu uštede odnosno racionalnijeg korišćenja energije, među kojima su i projekti na bazi korišćenja sunčeve energije. Autor je projekta instalacije za grejanje potrošne vode za hotele na primorju, u Tivtu i Srebrenom. Posebno su mu zapažena rešenja sistema za rekuperaciju toplote iz procesa pečenja cigle u Temerinu, za uštedu toplotne energije iz otpadnog gasa Termoelektrane u Uglјeviku, kao i rešenja za Fabriku tekstila u Kruševcu, za Aluminijumski kombinat u Podgorici, Fabriku tekstila u Krivoj Palanci i dr.

Vladanje opsežnom problematikom primene energije u sistemima za različite zahteve i zadatke, pokazao je i na projektovanju kotlarnica na ugalј, lako lož ulјe ili gas, koje su rađene za domove zdravlјa i školske centre, ali i osmišlјenih rešenja toplifikacije i gasifikacije gradskih zona Mladenovca i Zaječara. Autor je i niza projekata za prehrambenu industriju, kao što je sistem za proizvodnju kajmaka i instalacija za mlekaru u Zrenjaninu. Kada se izbroje njegovi projekti, dobija se spisak od oko 100 glavnih i idejnih projekata, brojnih studija, recenzija i revizija.

Svojim širokim tehničkim znanjem, talentom, odlučnošću i iskustvom, autoritativno je vodio nadzor na gradilištima pri izvođenju instalacija KGH u Fabrici Goša u Smederevskoj Palanci, u Zanatskom centru u Beogradu, podzemnoj stanici „Vukov spomenik" u Beogradu, na izgradnji benzinskih pumpi u Vrčinu i Batrovcima. Uradio je i mnoge revizija projekata ali bio i autor važnih studija, kao što su bili sistemi za ventilaciju auto-tunela, sportske hale, hoteli.

Naravno da je sa bogatom inženjerskom praksom, velikim iskustvom i znanjem, njegov rad u inženjerskim organizacijama uvek bilo dobrodošlo. Vodio je najstariju inženjersku organizaciju Srbije - Savez inženjera i tehničara, čiji je bio predsednik u vreme kada je bilo pitanje opstanka ove asocijacije. Bio je odličan i kao predsednik Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (­SMEITS), stalni član Redakcionog odbora naučnog-stručno časopisa za grejanje, hlađenje i klimatizaciju - „KGH", za koji je svojom energijom i autoritetom obezbedio i njegovu pojavu i finansiranje prvih brojeva, a to je časopis koji redovno izlazi već 46 godina. U tom časopisu je bio na dužnosti člana Redakcionog odbora, kao i na dužnosti glavnog urednika ali i autora članaka, poput „Kako se koristi sunčeva energija u hotelu Orlando" (u broju 3/1983), „Razaranje ozonskog sloja i rashladna tehnika" (u broju 2/1989) i dr. A 2015. godine je štampan članak koji je bio predviđen kao plenarno predavanje na 46. kongresu o KGH. Ipak to predavanje je održao ovoga proleća, kada je smogao daha, snage i koncentracije. Bio je to njegov poslednji nastup i praktično oproštaj od članova Društva za KGH, u punoj sali Doma IT. Predavanje je bilo i njegov komentar projekta „Beograd na vodi", kada je u diskusiji, koja se dugo vodila posle predavanja, Steva javno i jasno ukazao na put kojim be trebalo rešiti energetski problem ovog poduhvata, ali i diskretno kritikovao što na tom projektu mnogi domaći stručnjaci ne učestvuju, ako ne aktivno onda bar savetodavno.

Steva je bio stalni član organizacionih odbora ovog jedinog međunarodnog kongresa u Evropi o energiji u zgradama i gradovima, koji se održavaju redovno svake godine zahvalјujući i njemu, i koji nije izostao ni one teške godine, 1999, kada je Beograd bio žestoko bombardovan.

Steva je mnogo doprineo struci, mnogo je uradio i bio stalno angažovan inženjerskim poslovima. Ostavio je dubok trag za sobom. Mnogo toga je u ovom zapisu ostalo nezapisano i nepomenuto. Ali je nesporno da i ovo što je navedeno, predstavlјa dokument koji služi na čast i Stevi, i struci, i svima koji smo sa njim sarađivali.

Društvena priznanja i nagrade koje je Steva Šamšalović za života dobio - a od SMEITS-a i Društva za KGH je primio sva postojeća priznanja - samo su jedan od izraza zahvalnosti za sve što je učinio za ovu našu organizaciju i jedan od znakova poštovanja prema njegovoj iskrenoj i dubokoj odanosti inženjerskoj struci i organizaciji inženjera.

Gde god je Steva utabao put u razvoju SMEITS-a i Društva za KGH, bićemo prinuđeni da mu nađemo zamenu. Ali ta zamena, ma koliko bila dostojna Stevinog imena i opusa, neće moći da ima rezultate koje je samo on uspevao da postigne, zahvalјujući njemu svojstvenoj lucidnosti i doslednosti.

Upravni odbori SMEITS-a i Društva za KGH će razmatrati sve mogućnosti i načine trajnog podsećanja na Stevine zasluge za dostignuća SMEITS-a, u čijem okviru su i visoki rezultati Društva za KGH, kome je Steva bio najbliži i kome je takođe posvetio više od polovine svog života.

Našeg dragog kolegu, prijatelјa i druga Stevu nećemo i ne možemo nikada zaboraviti. U svemu što radimo u našim organizacijama imaćemo - kao i do sada - na umu i njegov kreativni, kritički i korektivni stav, uvek rukovođen dobrobitima koje naši angažmani treba da pružaju društvu.

Branislav Todorović

 

undefined

Generalni pokrovitelj  
48. kongresa o KGH 


undefined


Pokrovitelj izložbe u okviru
48. kongresa o KGH