Procesing ’21 je trideset četvrti Međunarodni kongres o procesnoj industriji koji organizuje Društvo za procesnu tehniku, pri SMEITS-u, u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu – Katedrom za procesnu tehniku. Suorganizator ovogodišnjeg skupa je Fakultet tehničkih Nauka u Novom Sadu.

Ukoliko to dozvoli zdravstvena situacija u zemlji, 34. Procesing će se održati 3. i 4. juna 2021, u svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 16, 21102, Novi Sad.

Organizatori 

Društvo za procesnu tehniku,  pri SMEITS-u	Katedra za procesnu tehniku  Mašinskog fakulteta u Beograd
Suorganizator    Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad

Sponzori 

Robert Bosch doo, Beograd	Wilo Beograd doo, Beograd	Vupis doo, Ruma
Cim Gas Subotica	Grundfos Srbija, Beograd	JP "Srbijagas" Novi Sad

GasTeh, Inđija			OD-JU, Irig		Vodavoda, Mionica

Skup se održava uz podršku

  

MatchAbout – zvanična aplikacija 34. Procesinga

Svi učesnici – bez obzira da li će program pratiti u sali ili onlajn – treba da se registruju na sajtu MatchAbout ili u istoimenoj aplikaciji koja se može preuzeti za uređaje Android i iOS.

Nakon registracije, učesnici treba da izaberu 34. Procesing, gde ih čekaju: 

• program
• praćenje online događaja putem video linka
• pregled svih registrovanih učesnika
• neograničena direktna komunikacija sa svim učesnicima
• gde mogu postavljanje pitanja moderatorima i panelistima bez obzira gde se učesnik nalazi
• i mnoge druge mogućnosti. 

---

Tematske oblasti

1. Procesne tehnologije

Naftna, hemijska i petrohemijska industrija; crna i obojena metalurgija; industrija nemetalnih minerala; industrija plastičnih materijala; industrija građevinskih materijala; industrija vatrostalnih i termoizolacionih materijala; industrija papira i celuloze; farmaceutska industrija; prehrambena industrija; proizvodnja alkoholnih i bezalkoholnih pića; proizvodnja stočne hrane; proizvodnja veštačkih đubriva i agrohemikalija; duvanska industrija; tekstilna industrija; gumarska industrija.

2. Projektovanje, izgradnja, eksploatacija i održavanje procesnih postrojenja

Projektovanje procesnih postrojenja; Izgradnja procesnih postrojenja; puštanje u rad; eksploatacija i održavanje procesnih postrojenja; ispitivanje funkcionalnosti i bezbednosti; sistemi automatskog upravlljanja i kontrole procesa; informacione tehnologije u projektovanju i upravljanju procesnim postrojenjima.

3. Osnovne i pomoćne operacije, aparati i mašine u procesnoj industriji

Toplotne (zagrevanje, isparavanje, kondenzacija, hlađenje, topljenje, i dr.); difuzione (destilacija, rektifikacija, adsorpcija, apsorpcija, kristalizacija, ekstrakcija, sušenje, i dr.); mehaničke (drobljenje, mlevenje, prosejavanje, klasiranje, briketiranje, tabletiranje, i dr.); hidromehaničke (taloženje, filtriranje, centrifugiranje, otprašivanje, mešanje, i dr.); biohemijske i hemijske operacije (fermentacija, oksidacija, redukcija, i dr.); pomoćne operacije i oprema (transport, skladištenje, pakovanje, i dr.); aparati i mašine, cevovodi i armature.

4. Energija u procesnoj industriji

Energetska efikasnost u tehnološkim procesima; primena obnovljivih izvora energije, korišćenje otpadne toplote procesa.

5. Inženjerstvo životne sredine i održivi razvoj u procesnoj industriji

Zaštita životne sredine, zaštita radne sredine; upravljanje otpadnim materijalima u procesnoj industriji; rešenja za smanjenje emisije GHG iz procesne industrije.

6. Procesi i postrojenja u pripremi i prečišćavanju vode u procesnoj industriji

Tretman vode za različite primene u procesnoj industriji; prečišćavanje otpadnih voda u procesnoj industriji.

7. Sušenje i sušare

Procesi i oprema za sušenje; konvencionalne i nove tehnologije sušenja; kontrola i upravlljanje procesima sušenja, energetska efikasnost, uticaj na okolinu; sušare: u prehrambenoj industriji, industriji nemetala, za sušenje drveta i dr.

8. Gasna tehnika

Gorivi gasovi; tehnički i medicinski gasovi; proizvodnja i primena.

9. Modelovanje i optimizacija procesnih i termoenergetskih postrojenja

10. Merenja i upravljanje u procesnoj industriji

Osnovne merne veličine u procesnoj industriji; zakonska regulativa i standardizacija iz oblasti merenja i ispitivanja; merenja u cilju kontrole, vođenja i automatskog upravljanja procesom; merni sistemi (senzori, davači, izvršni elementi); organizacija složenih sistema merenja sa akvizicijom podataka.

11. Menadžment kvaliteta i standardizacija u organizacijama

Sistemi menadžmenta kvaliteta i srodni, standardizovani sistemi menadžmenta – životna sredina, bezbednost hrane, zdravlje i bezbednost na radu, sigurnost informacija, rizici i dr.; Integracija sistema menadžmenta organizacije; Metode, tehnike i alati u planiranju, upravljanju, poboljšavanju i obezbeđivanju kvaliteta, i srodnim sistemima menadžmenta organizacije; Standardizacija, metrologija i kontrola kvaliteta; Akreditacije, provere, ocene i sertifikacije sistema menadžmenta organizacije; Kultura kvaliteta i strategije kvaliteta u proizvodnim i uslužnim organizacijama.

Međunarodni naučni odbor

• Prof. dr Ivan Božić, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Mirko Dobrnjac, Mašinski fakultet, Univerzitet u Banja Luci, Banja Luka, BiH
• Prof. dr Damir Đaković, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
• Dr Maja Đolić, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Mladen Đurić, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Srbislav Genić, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Milan Gojak, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Dušan Golubović, Mašinski fakultet Istočno Sarajevo, Sarajevo, BiH
• Prof. dr Zvonimir Guzović, Fakultet strojarstva i brodogradnje, Sveučilište u Zagrebu, Zagreb, Hrvatska
• Prof. dr Vladan Ivanović, Mašinski fakultet Univerziteta Crne Gore, Podgorica, Crna Gora
• Prof. dr Jelena Janevski, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš
• Prof. dr Aleksandar Jovović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd (predsednik)
• Dr Milica Karanac, Envico, Beograd
• Mr Vesna Alivojvodić, Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd – Odsek Beogradska politehnika
• Prof. dr Rade Karamarković, Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, Univerzitet u Kragujevcu
• Prof. dr Mirjana Kijevčanin, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Miroslav Kljajić, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
• Prof. dr Atanas Kočov, Mašinski fakultet Univerziteta u Skoplju, Skoplje, Severna Makedonija
• Prof. dr Filip Kokalj, Mašinski fakultet Univerziteta u Mariboru, Slovenija
• Prof. dr Dejan Krčmar, Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
• Dr Čedo Lalović, Akademija strukovnih studija Šumadija – Odsek Aranđelovac
• Prof. dr Dorin Lelea, Polytechnic University of Timisoara, Timisoara, Rumunija
• Dr Stefan Mandić Rajčević, University of Milan, Italija
• Prof. dr Sanja Milivojević, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Ljiljana Medić-Pejić, Universidad Politecnica de Madrid, Španija
• Prof. dr Sanda Midžić-Kurtagić, Mašinski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, BiH
• Prof. dr Biljana Miljković, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
• Dr Dobrica Milovanović, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac
• Prof. dr Srđan Nešić, Ohio University, Russ College of Engineering and Technology, Ohio, SAD
• Prof. dr Branislava Nikolovski, Tehnološki fakutet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
• Prof. dr Nataša Nord, Norwegian University of Science and Technology, Trondheim, Norveška
• Prof. dr Marko Obradović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Olga Petrov, British Columbia Institute of Technology, Canada
• Prof. dr Nataša Petrović, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Aleksandar Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Dejan Radić, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Ivona Radović, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Dunja Sokolović, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad
• Prof. dr Mirjana Stamenić, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Olivera Stamenković, Tehnološki fakultet u Leskovcu, Univerzitet u Nišu
• Dr Nikola Tanasić, Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd
• Doc. dr Dušan Todorović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Dr Marta Trninić, Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd – Odsek Beogradska politehnika
• Dr Nikola Živković, Univerzitet u Beogradu, Institut za nuklearne nauke "Vinča", Laboratorija za termotehniku i energetiku, Beograd, Srbija

Organizacioni odbor

• Mr. Boris Hrnčić, Mašinski fakultet Univerziteta Crne Gore, Podgorica, Crna Gora
• Dr Gorica Ivaniš, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Dr Miloš Ivošević, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Doc. dr Mladen Josijević, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac
• Dr Nikola Karličić, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Miljan Marašević, Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, Univerziteta u Kragujevcu
• Dr Nenad Mitrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Dr Jelena Ruso, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd
  
• Dr Jasna Tolmač, Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Univerziteta u Novom Sadu, Zrenjanin
• Prof. dr Miroslav Stanojević, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Marija Tasić, Tehnološki fakultet u Leskovcu, Univerzitet u Nišu
• Mr Milan Travica, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Prof. dr Goran Vučković, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš
• Jelena Salević, SMEITS, Beograd
• Vladan Galebović, SMEITS, Beograd

Počasni odbor

• Prof. dr Bratislav Blagojević, predsednik SMEITS-a
• Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
• Prof. dr Rade Doroslovački, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
• Prof. dr Martin Bogner, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Prof. dr Goran Jankes, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Bratislav Sadžaković, GasTeh, Inđija
• Dušan Durković, Grundfos Srbija, Beograd
• Jovanka Jovanović, Robert Bosch, Beograd
• Čaba Kern, Cim Gas, Subotica
• Nemanja Tubić, Wilo Beograd, Beograd
• Aleksandar Klevernić, Vupis, Ruma
• Dušan Bajatović, JP „Srbijagas“, Novi Sad
• Jovo Jurić, OD-JU, Irig
• Dejan Margetić, Vodavoda, Mionica

Okrugli sto

Po tradiciji, u okviru programa Procesinga ’21 predviđeno je održavanje okruglih stolova iz aktuelnih tema u oblasti procesne tehnike.

 

Cirkularni pristup ekonomiji menja pristup proizvodnji i potrošnji vodeći računa o projektovanju, upotrebi resursa i rukovanje otpadom – koji u cirkularnoj ekonomiji ne postoji, već predstavlja sirovinu za druge procese. Prioritet stiču obnovljivi izvori energije, uz njeno efikasno korišćenje. U centru je čovek, čije se navike moraju promeniti sa linearnog na cirkularni pristup.

Uvođenje koncepta Cirkularne ekonomije u Procesnoj industriji osnova je za realizaciju ciljeva održivog razvoja u smanjenje štetnih emisija, uvođenju obnovljivih izvora energije i proizvodnji i trgovini održivim proizvodima, tj. zatvaranju kruga proizvod – otpad – proizvod u različitim oblastima procesne industrije.

Ovaj okrugli sto će okupiti stručnjake koji znaju kako se sve to može ostvariti.

---

 

Svaka namena vode u industriji zahteva vodu određenog kvaliteta. Dostupnost kvalitetne vode ključan je preduslov za poslovanje jedne industrije, jer brojni procesi ne mogu da se obavljaju bez kvalitetne vode. U cilju obezbeđivanja potrebne količine i zahtevanog kvaliteta vode, primenjuje se sistematski pristup kontrole korišćenja vode, smanjenja njene potrošnje i umanjenja mogućnosti njenog zagađivanja. Voda koja ne ulazi u sastav proizvoda, po završetku procesa proizvodnje prelazi u tok otpadne vode ili se ispušta u vazduh u vidu vodene pare.

Tretman otpadnih voda u industriji može predstavljati značajan trošak za operatere, počevši od investicija za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda, a zatim i troškova funkcionisanja samog postrojenja (električne energije neophodne za rad motora i pumpi, hemikalija za tretman i slično)…

---

 

Neosporna je važnost gasova u procesnoj industriji – njihova proizvodnja, distribucija, skladištenje komplikovani su procesi i moraju se pažljivo projektovati i sprovoditi. Gasovi se koriste u različitim industrijskim granama – prehrambenoj, farmaceutskoj, hemijskoj industriji, u medicini, transportu… Ništa manje nisu bitni gasovi kao energent u sistemima daljinskog grejanja…

Predstavnici preduzeća koja se bave gasovima prikazaće primere dobre prakse u ovoj oblasti. 

Kotizacija

Puna kotizacija iznosi 8.000 dinara, a za članove SMEITS-a 6.400 dinara (sa uključenim PDV). Kotizacija obuhvata kongresni materijal; prisustvo koktelu dobrodošlice, svečanom ručku i dr.

Učesnici bez kotizacije mogu da prate program, ali nemaju pravo na kongresni materijal ni prisustvo društvenim događajima.

Autor koji izlaže rad oslobođen je plaćanja kotizacije.

Obaveštenje autorima

Kongres Procesing ’21 se organizuje prema pravilima definisanim za međunarodne skupove što određuje svrstavanje i kvantifikaciju radova autora. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja daće svoje mišljenje o kategoriji Procesinga ’21 nakon održanog skupa.

Zbornik rezimea svih prihvaćenih radova biće štampan na srpskom i engleskom jeziku. Zbornik radova u celini biće objavljen na sajtu www.izdanja.smeits.rs, imaće svoj CIP i ISBN. Originalni izloženi radovi mogu dobiti oznaku DOI što obezbeđuje znatno veću vidljivost i citiranost tekstova. Jedan broj originalnih radova izloženih na Kongresu biće predložen za objavljivanje u časopisima: „FME Transactions“, naučnom časopisu Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji se nalazi na Web of Science (WoS), Emerging Sources Citation Index (ESCI) listi, kao i u časopisu „Procesna tehnika“ (M53), uz mogućnost dodeljivanja DOI broja.

Autori mogu izabrati način učešća:

• Izlaganje u okviru programa, rezime u štampanom zborniku rezimea radova i kompletan rad u zborniku na sajtu www.izdanja.smeits.rs;
• Izlaganje na posteru, rezime u štampanom zborniku rezimea radova i kompletan rad u zborniku na sajtu www.izdanja.smeits.rs;
• Izlaganje u okviru programa i rezime u štampanom zborniku rezimea radova.

U zavisnosti od izabranog načina učešća, autori treba da pošalju:

• Ceo rad na srpskom ili engleskom, sa naslovom, apstraktom i ključnim rečima na oba jezika – ukoliko autor želi da rad bude u zborniku radova;
• Apstrakt od najviše 1000 slovnih mesta na srpskom i engleskom – ukoliko autor želi samo da izloži svoju prezentaciju.

Produženi datumi i rokovi

• Ceo rad ili samo apstrakt (u zavisnosti od izabranog načina učešća) treba poslati organizatoru na procesing@smeits.rs do 30. aprila 2021.
• Autori će do 5. maja 2021. biti obavešteni prihvatanju teme.
• Autori koji učestvuju sa celim radom, dobiće mišljenje recenzenta do 15. maja 2021.
• Prezentacije radova treba dostaviti najkasnije do 25. maja 2021.

Zvanični jezici

Zvanični jezici Procesinga ’21 su engleski i srpski. Poželjno je da radovi budu dostavljeni i izloženi na engleskom jeziku. Simultano prevođenje nije predviđeno.

Studentski program

Studenti će izlagati svoje radove u posebnoj sesiji i biće proglašen autor najboljeg rada.

Poziv na sponzorstvo

Organizator poziva zainteresovane kolektive da postanu sponzori Procesinga ’21 i da što pre sklope ugovore o sponzorstvu, da bi ostvarili mogućnost plaćanja naknade u mesečnim ratama.

Prava sponzora obuhvataju: 

• Naziv firme sponzora i njen logotip biće štampani na odgovarajućem, upadljivom, mestu u definitivnom programu i pozivu za učešće na skupu.
• Naziv firme odnosno njen logotip, dimenzija 50 × 50 cm biće u vreme održavanja skupa postavljen na centralnom mestu u sali.
• Naziv odnosno logotip sponzora, kao i njegov kolorni oglas na jednoj strani, biće štampan i u zborniku rezimea radova i u dva broja časopisa „Procesna tehnika“ u 2021. godini.
• Na izložbi u okviru skupa, sponzoru pripada pravo na besplatno korišćenje uređenog izložbenog prostora.
• Iz kolektiva sponzora pravo na besplatnu kotizaciju imaju tri stručnjaka.
• Sponzor ima pravo da u vremenu od 10 minuta upozna učesnike sa svojim programom rada ili novim proizvodima. Tema tog izlaganja unosi se u štampani program skupa.
• Sponzoru će biti omogućena podela prospekata, kataloga i drugog stručno-informativnog materijala, učesnicima kongresa.

 

IZAŠLO IZ ŠTAMPE

 

 

 

 

  

Društvo za KGH i
Kongres sa izložbom o KGH

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE